Margarin? - Ne, hvala!

 Margarin se na svetskoj sceni pojavio 1869. godine, konstruiran kao jeftina zamena za puter  za radničku klasu. Margarin, međutim nema ništa zajedničko s puterom.

Otkako je ratarstva na zemlji čovek je koristio maslac koji je jedna prirodna, hranjiva i zdrava namirnica. Margarin je nešto sasvim drugo, jedan potpuno neprirodan, nejestiv i štetan proizvod koji se nikako ne bi trebao nazivati - namirnicom.

Margarin se proizvodi od biljnih ulja. Visoka temperatura u procesu ceđenja ulja uništava u njima antioksidante te nastaju slobodni radikali koji mogu izazvati velika oštećenja u ćelijama i povećati rizik od raka. Zatim se na brutalni hemijski način ulja stvrdnjavaju, postupkom hidrogenizacije ili promenom masnih kiselina (esterifikacijom). U ovim postupcima koriste se opasne hemikalije čiji se ostaci nalaze u gotovom proizvodu na policama naših prodavnica.

Veliki je problem što i hidrogenizacija i promena masnih kiselina (esterifikacija) dovode do toga da se molekuli masnoće menjaju u takve oblike kojih uopšte nema u prirodnim masnoćama i potpuno su nepoznate našem metabolizmu. Masnoće grade ćelijski zid koji je po Brusu Liptonu, međunarodno poznatom naučniku sa područja ćelijske bilogije, glavni deo ćelije jer omogućava komunikaciju ćelije s okolinom. Ako se u nju ugrade neprirodne masnoće iz margarina ona ne radi na normalan način.

U postupku hidrogenizacije ulje se obrađuje vodonikom uz pomoć nikla kao katalizatora. Usled ovog procesa dolazi do stvaranja trans-masnoća za koje je dokazano da su vrlo štetne za zdravlje. Industrijske trans-masnoće povećavaju rizik od dijabetesa, raka, srčanih oboljenja te oštećenja fetusa. Osim u margarinu, nalaze se i u mnogim vrstama kupovnih peciva, keksa i kolača, sladoleda, čokolade i čipsa.

Promena masnih kiselina (esterifikacija) znači da se molekuli masnoće razbijaju pa se ponovo spajaju po načelu slučajnosti uz pomoć natrijum-metilata. Ovde se ne stvaraju trans-masnoće ali masnoće koje nastaju potpuno se razlikuju od prirodnih masnoća i našem su organizmu neprepoznatljive. Kako masnoće učestvuju u celom nizu važnih biohemijskih procesa u telu, tako ove izobličene masnoće izazivaju razne poremećaje i dovode do bolesti. Npr. stvrdnuto palmimo ulje (čest sastojak u margarinima) može doprineti  stvaranju tromboze (stvaranju ugrušaka u krvotoku).

Ovakvim prelaskom u čvrstu konzistenciju ulja se užegnu i toliko smrde da se ovo mazivo (budući margarin) mora isprati parom. Uz pomoć kaustične sode i hemijskih sredstava za izbjeljivanje ovaj se proizvod izbjeljuje kako potrošači ne bi videli njegovu ružnu sivu boju. Ako je išta vitamina i minerala preostalo nakon stvrdnjavanja ulja, ovaj zadnji proces ispiranja i izbjeljivanja ih potpuno uništava. Ostaje jedna bezlična masa kojoj se na kraju dodaje veštački ukus i boja da bi ličio na puter.

Ostaci sledećih opasnih hemikalija mogu se naći u gotovom proizvodu – margarinu:

    ekstrakcijski benzin heksan, u određenoj količini eksplozivan, oštećuje živce

    aceton, zapaljiva supstanca, štetan za mozak i živce

    fosforna kiselina, jaka i opasna kiselina

    kaustična soda

    metal nikal kao katalizator kod hidrogenizacije

    metanol (stvara se od natrijum-metilata kod esterifikacije)

    izbjeljujuća sredstva

    PHA poliaromatski ugljoovodici (jedna od najjačih kancerogenih supstanci)

Deo se ovih hemikalija koristi u procesu proizvodnje, a deo se stvara kao rezultat hemijskih reakcija u tom procesu. Jedan deo hemikalija dolazi čak s brodova za transport sirovina, jer se u istim tankovima prevoze hemikalije (npr. razna hemijski rastvarači) i ulja od kojih se pravi margarin. Sve više naučnnih studija pokazuje vezu između konzumacije margarina i alergija, ekcema, astme, alergijskog začepljenja nosa i ulceroznog kolitisa kod dece.

Kako margarin sadrži previše omega-6 masnoća iz biljnih ulja, time doprinosi neravnoteži između naše konzumacije za život važnih grupa masnih kiselina, omege-3 i omege-6. Neravnoteža između ovih dvaju masnoća uobičajena je upravo zbog prevelikog unosa omege-6 koja se nalazi u velikom broju industrijski obrađenih namirnica i biljnih ulja, dok omegu-3 nalazimo samo u plavoj ribi, mesu životinja koje prirodno pasu i jajima kokoši koje se slobodno kreću i same nalaze svoju hranu. Ova neravnoteža (višak omege-6) izaziva upalne procese u telu te je uzročnik mnogih hroničnih bolesti modernog čoveka.

Margarin je potpuno neprirodan proizvod prepun opasnih hemikalija brutalno izmanipulisan  na molekularnoj ravni te sadrži masnoće strane ljudskom organizmu.

Izvor: http://istineilaziohrani.blogspot.com, Anita Šupe

Slatko - Slani RECEPTI

NAJNOVIJE ZANIMLJIVOSTI

Savjeti za malo zdraviji život

TOP INFO

TOP KATALOZI

Turističke ponude